Lesson preparation

Uvod u teoriju književnosti

2.075 Words / ~7 pages
<
>
swopdoc logo
Download
a) trade for free
b) buy for 3.82 $
Document category

Lesson preparation
Literature

University, School

Filoloski fakultet Beograd

Grade, Teacher, Year

2014/15

Author / Copyright
Text by Sabine V. ©
Format: PDF
Size: 0.11 Mb
Without copy protection
Rating [details]

Rating 5.0 of 5.0 (1)
Live Chat
Chat Room
Networking:
0/0|0[-1.0]|0/6







More documents
SVEUČILIŠTE U ZADRU ODJEL ZA SOCIOLOGIJU FUNKCIJA KARNEVALA I KARNEVALSKOG U DRUŠTVU ESEJ Mentor: Dr. sc. Vrbančić Zadar, travanj 2010. Kao glavnu funkciju karnevala u društvu moglo bi se navesti to, što bilo koji karnevalski element pruža pročišćenje. Karnevalski smijeh donosi oslobođenje od stega koje su nam svakodnevno društveno nametnute. Bio to iskreni, dječji ili cinični i groteskni smijeh, on nam pruža oslobađajući osjećaj, kojim se rješavamo struktura moći, koje nas ograničavaju i tereta rutinizirane svakodnevice,…
Sveučilište u Zagrebu Filozofski fakultet Odsjek za istočnoslavensk­e jezike i književnosti Katedra za rusku književnost Teorija noveleNikolaj Vasiljevič Gogolj Nos (seminarski rad) Studentica: Sorić Mentor: dr. sc. Vojvodić, izv. prof. Zagreb, 13.6.2015. Sadržaj Predgovor 2 Uvod 2 1.1 O autoru 2 1.2 O noveli Nos 3 Realizam u književnosti 2.1 Značenje pojma 32.2 Realizam u ruskoj književnosti 4 Što je novela? 5 Definicija i etimologija 5 Teorija novele 5 Obilježja novele na primjeru Nosa 6 4.1 Fabula i forma 64.2 Likovi 7 4.3 Vrijeme…

Humanizam i renesansa

Prelazak iz srednjeg veka u novi vek. Renesansa je duhovna i književna klima i tok u evropskoj kulturi u 14-16.v. Humanizam je kulturni pokret u krilu renesanse, usredsređen na čoveka, utemeljen na antičkim uzorima.

Kolevka renesanse je Italija 14.v. Nastaju značajne promene u društvu, materijalnoj proizvodnji, nauci i kulturi. Razvijaju se gradovi kao središta industrije, trgovine i bankarstva; razvijaju se kao kneževine; jača građanski sloj, javljaju se novi staleži: trgovci, industrijalci, zanatlije, bankari. Buržoazija je obuzeta stvaranjem kapitala. Ističu se bogate porodice (Mediči, Sforca).

Naznake ovog perioda javljaju se i u Srbiji za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su ubrzo ugušene padom Srbije pod Tursku vlast.

Idealan čovek za humaniste je okrenut životu, njegovim lepotama, zadovoljstvu tela i duha; svestran po obrazovanju, znanjima i umenjima.

Renesansa donosi opšti procvat nauke, filozofije i umetnosti. Obnova antičke kulture. Kultura se oslobađa verske svesti i poprima svetovni karakter. Narodni jezik postaje jezik knjige i škole. Da Vinči, Ticijan, Rafaelo, Donatelo, Mikelanđelo. U književnosti se neguju književnoistorijska misao, ep, satira, lirika, biografija, književno pismo. Stvoreni su sonet i novela.

Đorđo Vazari u 16.v. prvi put upotrebljava termin renesansa

Rana renesansa – 14.v. Bokačo, Petrarka

Visoka renesansa – 15.v. Erazmo Roterdamski, Da Vinči, Rafaelo

Kasna renesansa – 16.v. Šekspir, Servantes


Dante Aligijeri (1265-1321)

U Firenci, na strani „belih” (za nezavisnost Firence), proteran kada su “crni” (za zavisnost od pape) došli na vlast; u izgnanstvu nastala Božanstvena komedija. Voleo je Beatriče od svoje devete godine → prva faza njegovog stvaranja jeste pevanje o Beatriče (platonska ljubav). Ona umire 1290. U drugoj fazi stvaranja Dante se više okreće filozofiji, piše 14 kancona zasnovanih na alegoriji.

Jedan od vođa pokreta „Slatki novi stil“ (Dolce Stil Nuovo)

  • Značenje dela je višestruko


Petrarka (1304-1374)

Italijanski pesnik, pisao na narodnom i na latinskom jeziku. Završio pravo, postao kanonik (trebalo je da se zakune na celibat, ali je ipak imao dvoje dece); bio izaslanik pape, bavio se i diplomatijom; bio kulturno-politički posrednik između Venecije i Milana. 1341. krunisan lovorovim vencom (simbol pobede, primirja, mira).

Zalaže se za podražavanje antičkih uzora u obliku, jeziku i stilu; ali ne treba podražavati stil samo jednog pisca, već kvalitete više pisaca. Protivnik sholastike i aristotelizma; veliku pažnju poklanja filozofiji morala i ispitivanju unutrašnjih čovekovih sadržaja (a najmanju naučnim istraživanjima). Uzori su mu Ciceron, Seneka, Augustin. Hrišćanski humanizam.

Svoja dela na latinskom opisuje kao uzvišena, a na narodnom jeziku kao nebitna. Želi jezik da dovede do savršenstva, zato stalno iznova iščitava napisano.

Download Uvod u teoriju književnosti
Click on download to get complete and readable text
• This is a free of charge document sharing network
Upload a document and get this one for free
• No registration necessary, gratis

Pisao je sonete i ljubavnu poeziju posvećenu Lauri (nedostižna žena; umire 1348)

Originalnost je stvaralačko oponašanje“

Moja tajna, Kanconijer, Pisma, poema Afrika (o drugom Punskom ratu) .


Đovani Bokačo (1313-1375)

Pisac na razmeđi srednjeg veka i renesanse, tj. „jeseni srednjeg veka“. Idol mu je Dante.

Rođen je u Čertlandu u vreme uspona italijanskih gradova, procvata trgovine i bankarstva. U vreme crne kuge, 1348, boravi u Firenci, gde učestvuje u kulturnom životu dvora, druži se sa učenim ljudima. Stvorio je mit o Fiameti → u nju je transponovana njegova ljubav doživljena u mladosti. Prvo delo posvećeno njoj je roman Filokolo iz 1336. On u svojim delima uzvisuje spontani prirodni nagon, sposobnost življenja, bistrinu ljudskog razuma, iskrenost, odmerenost i kulturu. Elegija gospe Fiamete, Spev o fezolanskim nimfama, Dekameron, Rasprava u pohvalu Dantea.

Odbrana poezije od klera

Poezija i religija nisu suprotstavljene

Biblija jeste poezija i podučava kroz alegoriju“

(Alegorija je i kad Saturn guta svoju decu = vreme uništava sve što stvori)

1498. prevod Aristotelove poetike; objavljena i tumačena više puta


Frančesko Robortelo (1516-1567)

Objavio kritičko izdanje grčkog originala uz sopstveni prevod na latinski i komentare u Firenci 1548, pod naslovom In librum aristotelis de arte poetica explicationes

Pesnik može da govori o istinitom događaju ali i da izmisli zbivanja u granicama nužnosti i verovatnosti“

Teza o mimezisu i imitaciji


Đulije Ćezare Skaliđero

7 knjiga poetike 1561.

Pesnik = alter deus

Pesnici ne treba da oponašaju prirodu nego drugu prirodu, tj. idealnog pesnika, pre svega Vergilija

Pesnik je zakonodavac sveta, a ne učenik prirode“

Što gore to bolje – tj. tragičnije


Đirolamo Frakastoro (1478-1553)

Bio je lekar i pesnik. Prvi put upotrebio naziv sifilis kao ime svoje latinske pesme u kojoj opisuje pustošenja ove bolesti u Italiji.

Navagerus sive de poetica dialogus

Pesnik prikazuje „jednostavnu ideju zapodenutu lepotom“

Uzrok pesnikovog zanosa je sklad koji on stvara

Poezija nema vaspitnu ulogu

Ono što pesnik kaže postoji negde, dakle ne služi se neistinom


Lodoviko Kastelvetro (1505-1571)

Bitan za razvoj neoklasicizma, posebno u drami.

1570. izložena i prevedena Aristotelova poetika

3 dramska jedinstva: mesto, vreme i radnja

Odstupanje od Aristotelovog dela jer brani 3 dramska jedinstva, a Aristotel je insistirao samo na jedinstvu radnje

Poezija služi isključivo uživanju

Poezija je širi pojam nego istorija


KLASICIZAM

Nastao u Francuskoj sredinom 17. veka. Vreme snažnog kulturnog uspona, razvitka književnosti i estetske misli, razvoja prirodnih nauka. Rišelje → osnovana Akademija 1634. gde stvaraju brojni pisci u oblasti proze, poezije, drame i poetike, osnivaju se književni krugovi. Naziv klasicizam označava sve što je blisko antičkoj kulturi; antički pisci su glavni uzor. U evropskim književnostima klasicizam se održao do 18.v.

Razvijena je poetička misao. Poetiku klasicizma zasnovao je italijanski filozof Skaligeri, razradio je francuski pesnik Nikola Boalo, a dalje su je razvijali Pop, Gete i Šiler u 18.v. Pop: Manifest engleskog klasicizma pod naslovom Ogled o kritici.

Umesto mašte i osećanja dolazi razum, najcenjenija je misao. Težnja za istinom → razvijen kult istine: istina je u prirodi, samo je treba spoznati. Kult znanja, discipline i reda. Nema stvaranja bez nadahnuća i prirodnog talenta, bez stvaralačkog poleta i zanosa, a glavni oslonac u stvaranju je razum. Kult pravila i poštovanje stvaralačkih normi i zakona: pravila o strukturi pesme ili drame i književnih vrsta.

Jedinstvo radnje, mesta i vremena; jedinstvo tona; nije dozvoljeno mešanje rodova; savršenstvo forme; istinitost i verovatnost; sklad dela i celine, sadržine i forme; poštovanje publike; negovan ukus i osećanje za stil. Delo mora da zabavi ali i da vaspitava i pouči, a iznad svega mora da bude lepo.

Srednjem stilu pripadaju elegija, satira i didaktički spisi.

Niskom stilu pripada komedija → bliska je stvarnosti, teme su iz svakodnevnog života, junaci su obični ljudi, jezik je svakodnevni, a stil jednostavan.

J.V. Gete, Vasko Popa, Žan de Lafonten, Molijer.

Filozofi novog doba

Razvoj građanske klase – prati procvat nove filozofije

Ideja razuma

Dekart – Cogito ergo sum

Razum je iznad svega; dualizam tela i duha


Žan Šaplen (1593-1674)

Doba Luja XIV i centralizacije francuske politike i umetnosti. Osnivač francuske Akademije.

Pesma o Jovanki Orleanki „La Pucelle“ (1656)

Klasicistika književna teorija

Književnost je skup jasno određenih pravila → forma

Pesnik treba da napiše ep

Antički pesnici su već usavršili dorme, a sada se prave samo njihove varijacije

Načelo primerenosti → nalaže razum

Radnja mora da ima jasan moralni učinak

Poštovanje moralne pravde

Jedinstvo i čistota žanrova, dakle nema mešanja žanrova


Nikola Boalo (1636-1711)

Francuski pesnik i teoretičar.

Potpuna razrada teorije klasicizma je dao u knjizi „Pesničko umeće“ (1674) Forma stiha → lako pamćenje. 4 pevanja, 1100 stihova. Počinje isticanjem nužnosti nadahnuća i talenta; 1, 2 pevanje → manji rodovi; 3, 4 pevanje → tragedija, ep, komedija


Pokušava da otkrije estetički smisao načela i pravila klasicizma i da ga odredi u odnosu na druge i drugačije struje te epohe. Odbacuje barok i precioznost, a zadržava rafiniranost duha, osećaja i izraza. Uzori su mu Aristotel i horacije. Bio je član francuske Akademije.

Pesnik mora paziti na naciju iz koje je lik/narod; geopoiltičke odlike

Ep: Homer, Vergilije; širina radnje je veća nego kod tragedije

Komedija: prikaz ljudske naravi, navodi na smeh

Normativne poetike klasicizma


Pjer Kornej (1606-1684)

Otac francuske tragedije“, pisao drame

Snaga volje i heroizma, snaga i sila sudbine, veličina duše i moralni integritet, sukob između emotivnog i moralno-religijskog shvatanja ljubavi

Jedinstvo radnje

Celovita radnja koja ostavlja gledaočevu svest smirenom

U raspletu treba izbegavati jednostavan preokret u liku i deus ex machina

Jedinstvo vremena

Lako je kritičarima da budu strogi“


Sukob starih i modernih (1683-1719)

Pitanje uzora i ideala: da li su to isključivo „stari“ ili mogu biti i moderni


Šarl Pero (1628-1703)

Začetnik moderne evropske bajke

Paralele između starih i modernih u 4 knjige → na strani modernih, vera u napredak u umetnosti jer kako napreduje civilizacija tako napreduje i književnost

Protiv aristokratskog klasicizma, bori se za uvođenje tema iz svakodnevnog života

Uspavana lepotica, Mačak u čizmama, Crvenkapa, Pepeljuga

Sve se menja i razvija → ideja progresa

U prirodi ne postoji lepota, već je lepota ljudska zamisao


ROMANTIZAM

Period borbe za nacionalno oslobođenje i nacionalni identitet. Doba buđenja nacionalne svesti, stvaranja nacionalnog jezika. Nastaje kao reakcija na dotad vladajuću misao, poetiku i stvaralačku praksu. Protiv idiopoklonstva i nekritičkog podražavanja antike, a zalaže se za narodno stvaralaštvo. Protiv normalističke etike, a pažnju poklanja pesnikovom stvaralačkom geniju. Protiv pravila i normi, a za slobodu stvaranja i mašte.


Metod oblikovanja književnoumetničkog dela ≠ književna epoha

Građanska klasa je postala svesna svog značaja u društvu

Balzac Ljudska komedija (Čiča Gorio); prikaz odnosa u društvu


Džordž Eliot (1819-1880)

Pseudonim pod kojim je Engleskinja Meri En pisala svoja dela, kako bi lakše izgradila karijeru pisca.

Stvari treba prikazati onakvima kakve jesu; Adam Bede (1859)


Charles Augustin Sainte-Beuve (1804-1869)

Uveo biografski metod, osnovno načelo: „Mogu uživati u samom delu, ali mi je teško da donosim sud nezavisno od čoveka“

Kritika treba da bude što egzaktnija

Bavi se autorovom biografijom, a samo delo nekad ostaje u drugom planu; osnovno pravilo kritike je objektivnost

Kauzalni pozitivizam

Kasnije (u doba Frojda) zasnovan na psihoanalizi tj. kritika je usmerena na ličnost pisca

Uveo pojam klasika; klasik je stari autor kanonizovan obožavanjem, zbog čega predstavlja autoritet


Champfleury (1820-1889)

Francuski kritičar; pseudonim za Jules François Felix Fleury-Husson

Zbirka eseja Le réalisme (1857)

Autor mora da se oslobodi pristrasnosti i ne sme poušavati da tvrdi bilo šta sa očiglednom namerom ili da dokaže neku vezu


Flober (1821-1880)

Isticao potrebu da autor bude što neprimetniji u svojim delima

Autorova objektivnost ili nepristrasnost → impassibilité

Autor u svom delu treba da bude Bog (da stoji pored, posmatra i secka nokte), dakle da ne osuđuje niti pravda svoje likove, da ih pusti da žive svoj život i da ostavi publici da sudi


Osnivač naturalizma. Počeo da piše kao romantičar, ali menja opredeljenje i u roman uvodi naučne metode, na koji način nastaje „eksperimentalni roman“. Glavna karakteristika ovakvog romana je da sagleda ličnost u mnoštvu različitih situacija. Stvorio je oko 1000 likova, ali mu je zamerano da nije dobro opisivao psihologiju likova.

Umro je u svojoj kući gušeći se jer je dimnjak bio blokiran. Bio je upleten u aferu Drajfus (pisao pismo optužbe predsedniku Republike), zbog čega je bio u zatvoru godinu dana; smatra se da su protivnici Drajfusa namerno izazvali incident sa dimnjakom.

Pripovedač treba da iščezne iz pripovetke

Treba približiti književnost prirodnim naukama



Legal info - Data privacy - Contact - Terms-Authors - Terms-Customers -
Swap+your+documents